the one

Sada mi nista nije vazno. Nista me ne bi podiglo i odvratilo misli koje idu ka njoj.

Sve ono o cemu sam mastala, zelela, planirala, nista vise nije bitno. To je samo magla i volela bih da ona nestane, da je nema.

Kada bih znala sta je dalje, razumela bih sta treba da radim. Ovako, razmisljam i ne dolazim ni do kakvog zakljucka. 

A zivot je tako lep i tako surov. A mene tako to vise ne zanima. Svejedno mi je. Napred ili nazad, levo ili desno. Kako god.

Mozda vreme leci sve, a mozda i sve lazu. Nekada treba biti iskren prema sebi i prihvatiti cinjenicu i reci to je to. Dobar dan ili dovidjenja.

Cekanje je uzaludno propusteno vreme.  

 Brzo je proslo. Vec je peti mesec od... Uskoro ce sesti, on je ipak realnost. To je to.

Ne mogu da prestanem da mislim na njega i na datum. Jos uvek pomislim, mozda se ponadam, zamislim se. Ali ne, nemoguce je. Istina je i to je tako...

Koliko god puta ponovila da bih sve dala, apsolutno sve, da je tu, znam da deo mene jos uvek porice, nada se onome sto ne moze biti.

A sve je tako jednostavno i prosto... 

Bila je tako lijepa uvijek se sjetim nje...

Nije ni znala koliko je bila lepa. Nikada nisam mogla da je ubedim u to. Govorila je da je ruzna i stara. Da je samo znala koliko gresi. Bila je najlepsa. Moj Milkic...

Vise se nismo sreli, jer nju je odnio dan...